Новинар ради на AI алату за анализу новинарских текстова, екран приказује статистику и граф аналитике медија
Генеративни AI алати постају свакодневница у савременим редакцијама — фото: Neural истраживачки тим, 2025.

Свакодневна употреба ChatGPT-а, Gemini-а и специјализованих редакцијских AI платформи у медијским кућама Западног Балкана прешла је из категорије екперимента у оперативну стварност. Питање које данас стоји пред главним уредницима није да ли ће AI ући у редакцију — него колико ће дубоко продријети и са каквим посљедицама по квалитет новинарства.

Neural је у периоду јануар–јун 2025. спровео теренско истраживање у 23 медијске куће у Crnoj Gori, Србији и Босни и Херцеговини. Резултати откривају слику далеко комплекснију него што је то јавна дебата о "замјени новинара роботима" — и охрабрујућу и забрињавајућу у исто вријеме.

Шта редакције данас заиста раде са AI

Међу 23 испитане медијске куће, 17 (73,9%) пријавило је редовну употребу баремједног AI алата у уређивачком процесу. Употреба се, међутим, значајно разликује по типу задатака:

Задатак % редакција које користе AI Просјечна уштеда времена Перцепција квалитета
Транскрипција интервјуа 68% 73 мин / интервју Веома задовољни (4,3/5)
Провјера правописа и граматике 61% 22 мин / текст Задовољни (3,8/5)
Сажимање докумената 44% 41 мин / документ Умјерено задовољни (3,2/5)
Генерисање наслова / перма 39% 8 мин / текст Подијељени (2,9/5)
Самостално писање вијести 17% Није мјерена Незадовољни (2,1/5)

Резултати јасно показују да новинари вриједе AI највише као алате за аутоматизацију механичких задатака — транскрипцију, лексичку провјеру, брзо сажимање. Аутономно писање текстова остаје домен у коме редакције нису задовољне резултатима.

AI нам је вратио сате које смо трошили на транскрипте. Те сате сада улажем у теренски рад. Нема дилеме — AI је продуктивно оруђе за нас, не пријетња. — Уредник дигиталне продукције, ТВ Вијести, Подгорица (из интервјуа за Neural, мај 2025.)

Ризици које редакције подцјењују

Упркос углавном позитивном расположењу уредника, Neural-ово истраживање идентификовало је три системска ризика која остају неадекватно адресирана у испитаним медијским кућама:

1. Халуцинације и неверификовани подаци

У 11 од 23 испитане редакције није постојао формализовани протокол за верификацију AI-генерисаних података прије публикације. Тестовима које је спровео Neural тим, популарни AI модели генерисали су нетачне статистичке податке у 23% случајева када су им постављена питања о регионалним медијским тржиштима — подаци о тиражима, рејтинзима и власничким структурама посебно су подложни грешкама.

2. Хомогенизација новинарских гласова

Употреба истих AI алата за полирање текстова у различитим редакцијама ствара ризик нивелисања стилских разлика. Неколико уредника с kojima smo razgovarali примијетило је да текстови обрађени сличним AI алатима "звуче исто" — без карактеристичног гласа аутора.

3. Недефинисан ауторски статус

Од 17 редакција које користе AI, само 4 имале су интерну политику о обавезном обиљежавању AI-помагнутог садржаја. Ово ствара транспарентностни дефицит prema читаоцима и правне ризике у случају жалби на ауторство.

Поређење традиционалног и AI-подржаног новинарског радног тока кроз дијаграм са временском осом и фазама уређивачког процеса
Упоредни дијаграм традиционалног и AI-асистираног уређивачког тока — Neural аналитика, 2025.

Регионална перспектива: гдје смо у поређењу са ЕУ

Европска федерација новинара (EFJ) у свом извјештају из 2024. навела је да 61% европских редакција користи AI за барем један оперативни задатак, у поређењу са 73,9% које смо мјерили у нашем узорку. Налаз је изненађујући — регионалне медијске куће усвајају AI чак брже од европског просјека, вјероватно зато що мањи буџети стварају јаче притиске за аутоматизацијом.

Кључна разлика је, међутим, у квалитету имплементације. Западноевропске редакције које смо укључили у упоредну анализу у просјеку имају формализоване AI политике (78% vs. нашим 24%), системе обуке за новинаре (65% vs. 18%) и протоколе верификације AI аутпута (71% vs. 31%).

Препоруке за редакције

На основу истраживачких налаза, Neural предлаже сљедећи оквир за одговорну имплементацију AI у медијске куће:

  • Успоставити политику употребе AI — писани документ о дозвољеним и недозвољеним употребама, обавезан за све запослене
  • Протокол двоструке провјере — сваки AI-генерисани статистички податак мора бити верификован у оригиналном извору прије публикације
  • Обиљежавање садржаја — јасна ознака за садржај у чијем стварању је AI играо значајну улогу, у складу са ЕУ регулацијом о вјештачкој интелигенцији
  • Инвестиција у обуку — новинари морају разумјети техничка ограничења алата које користе, а не само умјети да их покрену
  • Редовни аудити квалитета — упоредна анализа AI-помагнутих и традиционално произведених текстова на кварталном нивоу

Закључак

Вјештачка интелигенција у редакцији није пријатељ ни непријатељ — то је алат чији ефекти зависе искључиво od тога са каквим институционалним оквиром, новинарским знањем и уређивачком одговорношћу се употребљава. Регионалне медијске куће показале су импресивну брзину усвајања AI технологија — сада је хитно потребно да ту брзину прате одговарајуће политике и стандарди.

Наредни истраживачки циклус Neural-а, планиран за јесен 2025. године, испитаће конкретне студије случаја редакција које су развиле примјерне AI политике — да би послужиле kao модел за остале медијске куће у региону.

Кључне ријечи

Повезани чланци

Дигитални медији

Подкаст бум на Балкану: аналитика раста

3. јул 2025.
Медијска етика

Уређивачка независност под притиском

5. јун 2025.
Истраживачко новинарство

Дата новинарство: визуализација јавних регистара

17. јун 2025.