Скупштина Crne Gore усвојила је у јуну 2025. године измјене и допуне Закона о медијима које су изазвале широку расправу у новинарским удружењима, регулаторним тијелима и медијским кућама широм земље. Neural доноси свеобухватну правну анализу новина, уз практичан водич за новинаре о томе шта се стварно мијења.
Кључне измјене: преглед
1. Обавезна транспарентност власништва
Нова одредба члана 14а обавезује све медијске куће са годишњим приходом преко 50.000 евра да у року 30 дана по ступању закона на снагу (1. јануара 2026.) јавно objave потпуну власничку структуру до нивоа стварног корисника (beneficial owner), укључујући индиректна власнички учешћа и управљачка права.
Санкција за непоштовање: новчана казна 5.000–25.000 евра + могућност суспензије регистрације медија до 90 дана. Ово је значајан напредак у односу на ранији закон koji је захтијевао само пријаву директних власника.
2. Заштита извора — проширена дефиниција
Члан 31 измијењен је тако да право на заштиту извора сада обухвата и „дигитални садржај у власти новинара", укључујући шифроване комуникације, метаподатке и записе о корисничком понашању на уређајима у власти новинара. Ово представља усклађивање са Директивом ЕУ о заштити извора из 2023. године.
3. Регулација алгоритамске дистрибуције садржаја
Новим чланом 47б уводи се обавеза за онлајн платформе које дистрибуирају новинарски садржај на тржишту Crne Gore да на захтјев регулатора (Агенција за електронске медије) доставе информације о алгоритамским критеријумима за приказивање садржаја. Ово је пионирска мјера у регионалном контексту, иако је критичари оцјењују као тешко примjenjiву без јачег механизма принуде.
4. Измјене система финансирања јавног сервиса
РТЦГ (Радио-телевизија Crne Gore) добива нову формулу финансирања засновану на процентуалном учешћу у државном буџету (умјесто ранијег модела по домаћинству). Промјена smanjuje директну финансијску зависност РТЦГ-а od vladinih одлука, ali уводи нове питања о механизму контроле.
| Одредба | Стари закон | Нови закон | Процјена ефекта |
|---|---|---|---|
| Власничка транспарентност | Директни власници | Стварни корисник (beneficial owner) | Позитивна |
| Заштита извора | Класични извори | Укључује дигиталне комуникације | Позитивна |
| Алгоритамска регулација | Не постоји | Обавеза извještавanja платформи | Неутрална/спорна |
| Финансирање РТЦГ | Модел по домаћинству | % буџета (0,3% БВП) | Умјерено позитивна |
| Санкције за дезинформације | Нема директних | Прекршајна одговорност медија | Спорна |
Критике из новинарских удружења
Синдикат медија Crne Gore и Удружење новинара Crne Gore (UNOSCE) издали су заједничко саопштење у коме изражавају забринутост због три конкретне одредбе новог закона:
Члан 52 — „Прекршај ширења дезинформација"
Нова прекршајна одредба предвиђа новчане казне за „медиј koji систематски објављује информације чија нетачност је правоснажно утврђена" без прецизне дефиниције „систематскости". Медијска удружења упозоравају da je ovo потенцијалан механизам притиска на медије — суд може постати арбитар новинарске тачности.
Границу између одговорности медија за дезинформације и правног притиска на слободно извјештавање треба да постави независни регулатор, а не суд у политички осјетљивим случајевима. — Драган Пејовић, предсједник UNOSCE (изјава за Neural, јул 2025.)
Поређење са регионалним законодавством
У поређењу са медијским законодавством суседних земаља, нови закон Crne Gore је у горњем квартилу регионалне прогресивности. Словенија и Хрватска имају сличне одредбе о транспарентности власништва, али нису увеле алгоритамску регулацију платформи. Србија и БиХ немају еквивалентну заштиту дигиталних комуникација у оквиру заштите извора.
Упоредна анализа са EU Media Freedom Act (EMFA), чија примјена почиње у августу 2025. у државама чланицама, показује значајну усклађеност у питањима власничке транспарентности и независности јавних сервиса, уз лагаост у механизмима спровођења.
Практичне посљедице за новинарску праксу
- Заштита дигиталних комуникација: новинари у Crnoj Gori сада имају правни основ да одбију предају метаподатака из комуникацијских алата у okviru истраге
- Провјера власничке структуре: читаоци и истраживачи могу захтијевати увид у власничке структуре медија преко АЕМ-а
- Правни ризик „систематских дезинформација": уредници морају успоставити унутрашnje протоколе за брзо реаговање на правоснажно утврђену нетачност